25. новембар - Међународни дан борбе против насиља над женама

Као и претходних година глобална, светска кампања покреће "16 дана активизма против насиља над женама" која почиње 25. новембра на дан обележавања Међународног дана борбе против насиља над женама, а завршава се 10. децембра Међународним даном људских права. Кампању обележава око 1,700 организација у преко 100 држава света, а карактеристична је по томе што ће култне зграде и знаменитости биће "наранџасте боје" која представља светлију будућност без насиља над женама и девојчицама.

Истамбулска конвенција (члан 3(а)) дефинише насиље над женама као “кршење људских права и облик дискриминације над женама и представља сва дела родно заснованог насиља која доводе до, или могу да доведу до: физичке, сексуалне, психичке, односно, финансијске повреде или патње за жене, обухватајући претње таквим делима, принуду или производно лишавање слободе, било у јавности било у приватном животу“, где под појмом “жене” такође обухвата и девојке млађе од 18 година (члан 3(ф)).

Насиље над женама и девојчицама је једно од најраспрострањенијих, истрајних и најразорнијих кршења људских права у нашем свету које се манифестује физичким сексуалним и психичким облицима (али такође да није ограничено на њих) обухватајући:

насиље интимног партнера (батинање, психичко злостављање, брачно силовање, фемицид);
сексуално насиље и узнемиравање (силовање, присилни сексуални чинови нежељени сексуални напади, сексуално злостављање деце принудни брак, улично узнемиравање, ухођење, сајбер узнемиравање);
трговина људима (ропство, сексуална експоатација);
сакаћење женских гениталија; и
дечији брак

Код родно заснованог насиља које се може догодити било коме и било где, ипак постоји група девојка и жена која је посебно рањива, као што су младе девоје и старије жене жене које се идентификују као лезбејке, бисексуалке, трансродне или интерсексуалне, мигранткиње и избеглице, из етничких мањима, оне које живе под хуманитерном кризом, или оне које живе са ХИВ-ом или инвалидитетом2. Према Уједињеним Нацијама скоро 1 од 3 жене је током свог живота била злостављана.

Може се приметити да је током пандемије ЦОВИД-19 забележен пораст броја позива на линијама за помоћ против насиљу у породици у многим земљама. Ова криза је нарочито погодила рањиве групе и поново актуализовала питање насиља и родне равноправности, што показује и нови извештај УН Wомен који је заснован на подацима из 13 земаља од почетка пандемије. Према извештају 2 од 3 жене је изјавило да су оне или жене које познају доживеле неки облик насиља.

Статистика У Србији је током 2020. године било 13.544 пријава физичког насиља над пунолетним особама, од којих је 71,8% пријава био случај родно заснованог насиља над женама3. Овај податак говори да иако жене у Србији имају иста права као мушкарци, оне су у горем положају од њих и изложене су дискриминаторним родним стереотипима и насиљу у јавном, приватном, друштвеном и економском аспекту живота. Упркос бољем образовању, раде послове који су мање плаћени и на нижим руководећим позицијама, затим регистрована је нижа стопа запослености и виша стопа незапослености у односу на мушкарце и више су оптерећене са пословима у домаћинству и бригом о деци. На већу социјалну угроженост показују и подаци да су жене у већем ризику од сиромаштва него мушкарци, као и чињеница да су жене у већини корисници система социјалне заштите, посебно у делу заштите од насиља4.

Неки од најчешћих разлога за остајање у насиљу су: страх, осећање стида и кривице, деца, економска зависност, недостатак самопоуздања и недовољна информисаност о процедурама и правилима. Резултати квантитативне студије коју је спровео ОСЦЕ 20185 на репрезентативном узорку жена старости од 18 до 74 године које живе у Србији потврђују родне стереотипе и предрасуде који су допринели ниским стопама пријављивања насиља полицији и другим надлежним органима. Према овој студији чак 29% испитаника сматра да је насиље у породици приватна ствар, а 19% њих верује да жртва често сама изазива насиље. Чак 62% испитиваних жена је искусило насиље после петнаесте године, док је 25% доживело насиље током 12 месеци пре студије

Када су у питању подаци о случајевима насиља у породици који су у надлежности Центара за социјални рад, примећено је да укупан број пријава насиља континуирано расте у последњих 10 година, а само у 2020. години регистровано је 36.656 пријава7. Насиље у породици се испољава у различитим облицима: физичко, психичко, сексуално и економско насиље. Број пријава физичког насиља над пунолетним особама у 2020. години је био 13.544, од којих је 71,8% пријава био случај родно заснованог насиља над женама8. Број пријава психичког насиља над пунолетним особама је био 14.008, од којих је 71,3% пријава био над пунолетним женама9. Затим, ЦСР је регистровао 595 пријава за економско насиље над пунолетним корисницима, где се показало да су жене чешће жртве економског насиља у свим старосним категоријама. Учешће жена у укупном броју извештаја економских насиља над пунолетним корисницима у 2020. години износио је 69, 5%10. Од 142 пријаве сексуалног насиља над одраслима, 70,4% су жене биле жртве сексуалног насиља. Такође се показало да су жене чешће жртве сексуалног насиља у свим старосним категоријама11.

Међународни дани су прилика да се шира јавност јавност и грађани информишу о феномену насиља и последицама које оно оставља на животе оних које су га преживеле, те да се у складу с тим заједнички ради на спречавању насиља.

Обрати се за помоћ, не штити насилника !

Полиција 192

Сања Станков