Интервју за Лист Зрењанин, Невена Монтресор и Радослава Аралица

Да ли жене данас више пријављују насиље и колико су безбедне за време пандемије

Економско и сајбер узнемиравање све присутније

Постављањем шпалира од 19 пари наранџастих ципела испред градске куће 25. новембра обележен је Међународни дан борбе против насиља премa женама и почетак кампање „16 дана активизма”, која траје до 10. децембра. Тог дана је Међународни дан људских права. Постављена обућа симболише животе жена које су, по званичним статистикама, убијене у партнерском насиљу. На овај начин апелује се да се оно пријави и шаље порука да нема толеранције кад је злостављање у питању, објашњава Невена Монтресор, директорка Центра „Мост”.

Према њеним речима, у циљу едукације о овој теми, организују се радионице у школама током којих се са младима разговара о томе шта је љубав, шта је партнерство, а шта то није. – Нажалост, у нашем друштву укорењено је размишљање да један шамар није насиље, већ се препознаје као љубомора – примећује Монтресор.

Подсећа да „Мост” у оквиру својих делатности има прихватилиште за жене жртве насиља и трговине људима (сигурна кућа), као и услугу продуженог становања. – „Зрењанински модел” мултисекторске сарадње између полиције, тужилаштва, Центра за социјални рад и Центра „Мост”, који као задња карика збрињава жене, показао се као успешан. Примећујемо да се жене све више осмељују да пријаве насиље. Резултати показују и да смо многе жртве заштитили и оснажили да наставе живот без злостављања – каже Невена Монтресор.

Више насиља на интернету

СОС телефон Зрењанинског едукативног центра (ЗЕЦ), који је део лиценциране мреже коју чини пет организација у Војводини, у првих десет месеци ове године примио је 1.287 позива. За подршку и помоћ обратило се 605 жена, а организације из Мреже пружиле су укупно 2.708 услуга, каже Радослава Аралица, координаторка ЗЕЦ-а. – Када упоређујемо ову годину са периодом пре пандемије, приметан је благи пораст броја случајева. Оно што се променило јесте бележење већег броја економског насиља, а у последње време и сајбер (интернет) насиље – објашњава Аралица.

clanka list zrenjanin
Чланак у Листу Зрењанин, кликните за већу слику

Како каже, проблем је то што се економско насиље тешко доказује и процесуира, а оно може да буде узрок других врста узнемиравања. Дигитално насиље и прогањање на интернету до сада се везивало за млађу популацију Међутим, жене средњих година све чешће су жртве агресије на друштвеним мрежама, истиче наша саговорница. – Када говоримо о томе ко су жртве, нема препознатљивог „профила”. Свака жена може постати жртва без обзира на године, образовање, економски и радни статус. Процес опоравка жене од трауме насиља и врста подршке и помоћи које су им потребне разликују се од случаја до случаја – каже координаторка ЗЕЦ-а.

Не уочавају се сви облици насиља

Аралица истиче да друштво најчешће препознаје физичко насиље, јер су његове последице највидљивије. Разговор са консултанткињама многим женама помогне да именују оно што им се дешава као психичка или економска агресија. – Проблем породичног насиља је комплексан. Добра интерсекторска сарадња је кључ за пружање ефикасне помоћи и подршке жртвама. Зрењанин је у томе увек предњачио, модел сарадње институција у нашем граду био је нека врста подстицаја да се по њему искроји закон – подвлачи Аралица. Проблем је, каже, што жртве често одустају од пријаве насилника зато што нису довољно информисане о надлежностима институција, као и о подршци и помоћи коју могу добити. ЗЕЦ им пружа такве ин формације и охрабрује их да се обрате надлежнима. На питање зашто жене остају у насилним односима, Аралица наводи да се не може дати једноставан одговор зато што су разлози бројни. Једна од најчешћих предрасуда јесте да жена може напустити насилника и да је остајање са њим ствар избора, каже наша саговорница. – Жене остају у насилном односу зато што немају сигурних опција за себе и децу, економску самосталност, подршку породице, плаше се насилника… Један или више ових разлога утичу на то да оне остају са насилником или га више пута напуштају и враћају му се – објашњава Аралица.

Стварање пословних прилика за занемарене групе

Округли сто „Јавно – приватно – грађанским партнерством до боље инклузије маргинализованих група жена на тржиште рада Зрењанина”, одржан је у понедељак, 29. новембра. – На тржишту рада приметан је мањак различитих профила радне снаге. Удружење пословних жена Србије оваквим пројектима кроз дискусију жели да истражи могућности и унапреди сарадњу, како би се за запостављене групе створили бољи услови – каже Сања Поповић Пантић из Удружења пословних жена. На трибини је истакнуто да је потребно учврстити мрежу подршке и едуковати послодавце и запослене да могу да препознају и адекватно реагују у случају насиља.

Медији као партнер у борби

Како из Зрењанинског едукативног центра кажу, улога медија у превенцији родно заснованог насиља је велика. Средства јавног информисања утичу на јавно мњење и могу допринети сузбијању предрасуда о насиљу. Њихова одговорност је да не приступају овој теми сензационалистички, него да делују едукативно, да се баве чињеницама и утичу на повећање информисаности јавности о овом проблему, поручују из ЗЕЦ-а.

Лист Зрењанин 3.12.2021., Ј. Шормаз

%d bloggers like this: